Search results
Wikipedia na srpskom jeziku (srpski: Википедија на српском језику) jest verzija Wikipedije, slobodne internetske enciklopedije u vlasništvu Zadužbine Wikimedia, na srpskom jeziku. Počela je sa radom 16. februara 2003. godine.
Википедија (енгл. Wikipedia) јесте енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу софтвера Медијавики. Чланке на Википедији може мењати свако с ...
Википедија на српском језику (такође и српска Википедија, СВП) верзија је Википедије, слободне енциклопедије, на српском језику која је настала 16. фебруара 2003. године.
- Historija
- Preci
- Glavne Karakteristike
- Vandalizam
- Politike I Principi
- Korisnici
- Softver I Hardver
- Wikipedijina Baza podataka
- Srodni Projekti
- Nagrade
Historija Wikipedije počinje 2. januara 2001, u razgovoru u San Diegu, u Kaliforniji između dva stara prijatelja, Larryja Sangera, glavnog korisnika Nupedije, i Ben Kovitza, računarskog programera. Kovitz je tokom večere objasnio Wiki koncept Sengru koji je odmah shvatio da bi Wiki format odlično pristajao enciklopediji. Sanger je potom nagovorio š...
Zamisao da se sve znanje svijeta skupi na jednom mjestu datira iz antičkog doba. Može se vidjeti u staroj Biblioteci kod Aleksandrije, ili kod Pergamona. Moderna ideja štampane enciklopedije se prvi put pojavljuje malo prije Denisa Diderota i enciklopedija 18. vijeka. Zamisao da se pri formiranju enciklopedije koristi automatiziranja mašinerija se ...
Postoje tri glavne karakteristike Wikipedia projekata, koje zajedno uređuju njenu ulogu na Internetu. 1. Ona je, ili pokušava da bude, uglavnom enciklopedija. 2. Ona je Wiki, u tome što je može izmijeniti bilo ko(osim blokiranih korisnika). 3. Ona je slobodna i koristi GNU Slobodnu Dokumentacionu Dozvolu. Wikipedia se temelji na jezicima, a ne na n...
Veliki problem Wikipedije je vandalizam, koji donose razni vandali. Oni često prave besmislene i uvrjedljive izmjene na člancima. Npr. u julu i augustu 2004. godine, članak o bosanskom jezikuje bio vandaliziran par puta. Leri Sengr, osnivač Wikipedije je priznao medijima. Na sreću najmanje par korisnika (ako ne stotine ili više u nekim slučajevima)...
Korisnici Wikipedije, koji se nazivaju vikipedisti, drže se nekoliko jednostavnih principa: 1. Korisnici Wikipedije nastoje da svi članci budu neutralni. Ovo ne znači da članci treba da se pišu samo jednim objektivnim načinom i da postoji određeno "stanje nepristrasnosti", nego znači da sva različita mišljenja o nekoj temi trebaju biti predstavljen...
Wikipediju uređuju mnogi ljudi (vikipedisti). Ne postoji nijedan "glavni korisnik" ili šef. Osnivači Wikipedije su Jimmy Wales i Larry Sanger.
Originalni Wikipedia softver je UseModWiki, koji je napisao Kilford Edams (Prva faza). Početkom 2002. godine, Wikipedia je počela upotrebljavati PHP Wiki engine koji je, koristeći MySQL bazu podataka, dodao mnogo novih mogućnosti i bio napravljen isključivo za Wikipedia projekat. Napravio ga je Magnus Menski, i poznat je kao Druga faza. Nedugo nako...
Pošto je Wikipedia slobodna enciklopedija čiji je sadržaj određen GNU slobodnom dokumentacionom dozvolom, bilo ko u bilo koje vrijeme može da preuzme "skoro-tekuću" verziju kompletne Wikipedije. Za detalje posjetite stranicu o preuzimanju kompletne Wikipedijena engleskom jeziku.
Wikipedia ima nekoliko srodnih projekata: 1. Wikirječnik- slobodni rječnik na bosanskom jeziku 2. Wikiknjige- slobodno štivo 3. Wikicitati- razni citati 4. Wikizvor- slobodni dokumenti 5. Wikivijesti- slobodne vijesti
2004.
1. Prix Ars Electronica, pobjednik - u kategoriji Digitalne zajednice 2. Webby Nagrade, pobjednik sekcije "Zajednica"
Викимедија Србије овог новембра покреће такмичење под називом У свету Флоре и Фауне. Такмичење ће трајати од 4. новембра до 4. децембра. Ово такмичење има за циљ да обогати садржај Википедије на српском језику у областима које се тичу биљног и животињског света.
The Serbian Wikipedia (Serbian: Википедија на српском језику, Vikipedija na srpskom jeziku) is the Serbian-language version of the free online encyclopedia Wikipedia. Created on 16 February 2003, it reached its 100,000th article on 20 November 2009 before getting to another milestone with the 200,000th article on 6 July ...
Srpski jezik koristi dva pisma, ćirilicu i latinicu, kao i dva izgovora, ekavicu i ijekavicu. Kombinacijom pisma i izgovora dobijaju se 4 varijante (ćirilica-ekavica, ćirilica-ijekavica, latinica-ekavica i latinica-ijekavica), koje su potpuno ravnopravne u srpskom jeziku.
