Search results
Село на Централном масиву у подножју угашеног вулкана. У Француској постоји разноврсни облици рељефа, од приморских равница на северу и западу до веначних планина на југу и југоистоку ...
Sep 14, 2024 · Francuska je početkom krajem 18. i početkom 19. veka ostala bez skoro svih svojih poseda u Novom svetu, ali je počevši od 1830. pa do Prvog svetskog rata obrazovala novo kolonijalno carstvo u severozapadnoj Africi, na Madagaskaru, u Indokini i polinezijskim ostrvima.
Париз (фр. Paris, /pa.ʁi/ (помоћ·инфо), лат. Lutetia) је главни и највећи град Француске. Налази се у центру Париског басена, над реком Сеном (La Seine). Реком је подељен на два дела: на северну „Десну обалу“ и на јужну, мању, „Леву обалу“.
Francuska se u cijelosti nalazi u zapadnoj Europi. Na sjeveroistoku graniči s Belgijom i Luksemburgom, s Njemačkom i Švicarskom na istoku, na jugoistoku s Monakom i Italijom te sa Španjolskom i Andorom na jugu.
- Галија
- Франачка Држава
- Династија Капета
- Династија Валоа
- Династија Бурбона
- Прва Република
- Прво Царство
- Рестаурација Бурбона
- Трећа Република
- Пета Република
Келти око 800. п. н. е. емигрирају из централних делова Европе према западу и почиње формирање Галије. Око 125. п. н. е. Галију су почели освајати Римљани, а коначно ју је освојио Јулије Цезар 52. п. н. е. када галски краљ Верцингеторикс капитулира у Алезији. Галски језик почиње да уступа место латинском, а у I и другом II веку друидска религија ка...
481. године Хлодовех I (481—511), наслеђује власт и уједињује Галију покоривши Неустрију (северозападни део данашње Француске) 486. године. Хлодовех прима хришћанство 496. године, формира Франачку државу и оснива прву династију Франачких краљева, Меровинге, по имену свог претка Меровеа. Током владавине Меровинга Франачка држава доживљава експанзију...
Назадовољни влашћу династије Каролинга, скуп црквених феудалаца 987. године за краља проглашава Хуга Капета (987—996), који оснива династију Капета која влада Француском до 1328. године, мада фактички власт ове династије престаје тек 1848. године, јер потоње династије, династија Валоа и династија Бурбона, чине потомци династије Капета. 1066. норман...
Мир између ова два краљевства потрајаће до 1328. године када француски краљ Карло IV (1322-1328 г) умире без деце. Енглески краљ Едвард III који је био унук Карлу IV, почиње да оспорава титулу Филипу VI (1328—1350), оснивачу династије Валоа, пошто је он само његов братанац.1337. године почиње Стогодишњи рат Француске против Енглеске окупацијом Акви...
Верски рат завршен је током владавине Анрија IV (1589—1610), оснивача династије Бурбона, када је 1598. Нантским едиктом призната слобода вероисповести. Анри IV почиње да ствара колоније освајањем Квебека у Канади, обнавља привреду, али бива убијен од стране католичног фанатика Равајака 1610. године. На његово место долази Луј XIII (1610—1643), који...
Уставом из 1791. била је задовољна само најбогатија класа. Сиромашнијем делу становништва и даље је било лоше. Плате су биле ниске, а цене животних намирница скупе. Августа 1792. дошло је до новог устанка. Краљ је затворен, а касније и убијен 21. јануара 1793. године. Република је проглашена 22. септембра 1792. године уз крилатицу Слобода, једнакос...
Војник револуције, како је за себе говорио, Наполеон је проглашен доживотним конзулом 1802. године, а коначно се 1804. године прогласио за цара свих Француза. Наполеон је приморао папу Пија VII да дође у Париз и да га у катедрали Нотр Дам крунише, заједно са супругом Жозефином. Након победе у бици код Аустерлица 1805. године, познатој као Троцарска...
Из избеглиштва након сто дана поновне власти Наполеона, јула 1815. године, из Белгије се на власт враћа Луј XVIII (1814- 1830), а након њега власт преузима Шарл X (1824—1830), такође брат Луја XVI, који започињу борбу против учесника револуције настојећи да врате стари феудални поредак. Та борба ће наићи на велики отпор француске буржоазије. Јула 1...
Дана 4. септембра 1870. године на вест о поразу француских снага бива успостављена Трећа република која ће наставити рат против коалиције немачких држава. Народ Париза проваљује на заседање Скупштине а Леон Гамбета је предложио укидање царства. Изабрана је привремена влада генерала Трошиа, с циљем да се организује одбрана и настави рат“, Влада наци...
Неуспешно вођење рата у Алжиру, довешће до државног удара којим је 1. јуна 1958. на власт дошао генерал Шарл де Гол (1958—1969). 28. септембра изгласан је устав Пете републике. 18. марта 1962. Евијанским споразумом призната је независнот Алжиру. 1966. године Де Гол повлачи Француску из командне структуре НАТО пакта. Од 6-30. маја 1968. долази до ве...
Франција (француски: France) официјално Француската Република (француски: République française) — држава чиј главен дел од територијата (матичен дел) се наоѓа во Западна Европа и која по површината е најголема во Европската Унија (551.500 км 2), и втора по население (матичен дел) со 66,142,961 жители (1 јануари 2024).
Francuska Republika (fra. République Française) je država u zapadnoj Europi, s nekoliko prekomorskih teritorija i otoka. Kontinentalna Francuska (France métropolitaine) graniči s Belgijom, Luksemburgom, Njemačkom, Švicarskom, Italijom, Monakom, Andorom i Španjolskom.
