Search results
Vikipedija na srpskom jeziku koristi i specijalne oznake (tagove) za reči koje ne treba da menjaju pismo (imena na drugim jezicima, citati, itd). Specijalne oznake koje se koriste za sprečavanje transliteracije su:
Википедија на српском језику (такође и српска Википедија, СВП) верзија је Википедије, слободне енциклопедије, на српском језику која је настала 16. фебруара 2003. године.
Jasno postavljenim ciljevima, naučnim pristupom i obradom Srpska enciklopedija nastoji da razjasni sva najvažnija pitanja iz prošlosti srpskog naroda i da prikaže materijalne i opštekulturne vrednosti, stvarane kako na srpskim prostorima tako i na mestima gde Srbi žive u rasejanju.
- Biografija
- Vukova Smrt I Sahrana
- Vukov Rad
- Vukov Uticaj
- Nagrade
- Odabrana Dela
- Galerija
- Spoljašnje Veze
Vuk Stefanović Karadžić je rođen 1787. godine u Tršiću blizu Loznice, u porodici u kojoj su deca umirala, pa je po narodnom običaju, dobio ime Vuk kako mu zle sile ne bi naudile. Njegova porodica se doselila iz Crne Gore iz Drobnjaka. Majka Jegda, devojački Zrnić, rodom je iz Ozrinića kod Nikšića. Pisanje i čitanje je naučio od rođaka Jevte Savića ...
Vuk je umro u Beču, 7. februara / 26. januara 1864. godine, popodne, "u Traunovoj kući, u Marokanskoj ulici, u Landštrasima". „Primećujući da pisac najopsežnije monografije o Vuku, Ljubomir Stojanović, nije imao pri ruci nijedno svedočanstvo savremenika o Vukovoj smrti, Andra Gavrilovićje skrenuo pažnju na dva članka Aleksandra Sandića u kojima je ...
Reforma ćirilice i rad na gramatici i rečniku
Podstaknut Kopitarevim savetom da napiše i gramatiku narodnog jezika, Vuk se prihvatio ovog posla, za koji nije imao dovoljno stručne spreme. Ugledajući se na gramatiku slavenosrpskog jezika, koju je u 18. veku napisao Avram Mrazović Vuk je uspeo da završi svoje delo. Njegova gramatika koju je nazvao „Pismenica serbskoga jezika po Govoru prostoga naroda napisana“, izašla je u Beču 1814. Bez obzira na nesvršenost i nepotpunost, ovo delo je značajno kao prva gramatika govora prostoga naroda. Sv...
Borba za uvođenje narodnog jezika u književnost
Tokom rada na gramatici, rečniku i izdavanju narodnih pesama, Vuk je počeo da se bavi pitanjem književnog jezika, koji je u njegovo vreme predstavljao haotičnu mešavinu. Stara srpska književnost razvijala se na srpskoj redakciji staroslovenskog jezika sve do početka 19. veka. U 18. veku došlo je do snažnog uticaja ruskih crkvenih knjiga na književni život Srba. Elementi ruskog jezika su sve više prodirali u dotadašnji crkveno-književni jezik i tako je stvoren veštački rusko-slovenski jezik, k...
Sakupljanje narodnih umotvorina
Na beleženju narodnih umotvorina Vuk je počeo da radi odmah po poznanstvu sa Kopitarom. Kopitar je gajio veliku ljubav prema slovenskim narodima, interesujući se naročito za narodne pesme, a nemački kulturni radnici, koji su u svojoj zemlji sakupljali starine i izučavali narodnu prošlost, bili su mu bliski prijatelji. U Beču je Vuk 1814. štampao zbirku narodnih pesama nazvanu „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“, u kojoj se našlo oko 100 lirskih i 6 epskih pesama. Ovo je bio prvi p...
Filološki rad
U prvoj polovini 19. veka, uz pomoć tadašnjih vrhunskih filologa, kao što su braća Grim i austrijskih državnih vlasti koje je predstavljao Jernej Kopitar, Vuk Stefanović Karadžić je reformisao srpsku ortografiju i pravopis, praveći veliki rez između dotadašnje slavenosrpske kulture i novog standarda. Karadžićeva kapitalna dela, među kojima se ističu prvo izdanje „Srpskog rječnika“ (1818), drugo, znatno prošireno (1852), te prevod „Novoga zavjeta“ (1847), postavili su temelje za savremeni stan...
Nefilološki rad
Vuk je pored svog najvećeg doprinosa na književnom planu, dao veoma značajan doprinos i srpskoj antropologiji u kombinaciji sa onovremenom etnografijom. Uz etnografske zapise ostavio je zapise i o fizičkim osobinama tela. U književni jezik je uneo bogatu narodnu terminologiju o delovima tela od temena do stopala. Treba napomenuti da se ovim terminima i danas koristimo, kako u nauci tako i u svakodnevnom govoru. Dao je, između ostalog, i svoje tumačenje veze između prirodne sredine i stanovniš...
Vuk je bio cenjen u Evropi: biran je za člana berlinske, bečke, petrogradske akademije nauka, primljen je za člana naučnih društava u Krakovu, Moskvi, Getingenu, Parizui drugim gradovima. Odlikovan je od ruskog i habzburškog cara, od pruskog kralja, i Ruske akademije nauka. Dodeljeni su mu Orden knjaza Danila I, Orden Svete Ane drugog stepena, Orde...
Stefanović-Karadžić, Vuk (1818). Srpski rječnik(1. izd.). Beč.Stefanović-Karadžić, Vuk (1852). Srpski rječnik(2. izd.). Beč.Stefanović-Karadžić, Vuk (1826–1834), Danica, I-V, Beč.Stefanović-Karadžić, Vuk (1837). Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkes. Stuttgart und Tübingen: Verlag der J. G. Cotta'schen...Petnjica, mesto porekla KaradžićaPetnjica, mesto porekla KaradžićaVukova diploma počasnog doktora filozofije u JeniO smrti Vuka Stef. Karadžića u Srbskim novinama - 8. februar 1864. g.Wikipedia na srpskom jeziku (srpski: Википедија на српском језику) jest verzija Wikipedije, slobodne internetske enciklopedije u vlasništvu Zadužbine Wikimedia, na srpskom jeziku. Počela je sa radom 16. februara 2003. godine. Dana 20. novembra 2009. godine dosegla je 100.000 članaka.
Wikipedija na srpskohrvatskom jeziku pokrenuta je 16. januara 2002. [2][3] Na adresi sh.wikipedia.com započeo ju je korisnik Pingos, [2] odnosno Goran Kulenović, [2][3] 33-godišnjak iz Kanade koji je prethodno prebivao u Bosni i Hercegovini. [4] Prvi izvještaj o radu srpskohrvatske Wikipedije dao je 30. januara 2002.
The Serbian Wikipedia (Serbian: Википедија на српском језику, Vikipedija na srpskom jeziku) is the Serbian-language version of the free online encyclopedia Wikipedia. Created on 16 February 2003, it reached its 100,000th article on 20 November 2009 before getting to another milestone with the 200,000th article on 6 July ...
